У моди су Николе и Милице
ТРЕНДОВИ - Давање имена новорођеној деци у Србији највише је ствар помодарства. Београдске основне школе 2016. у прве разреде ће уписати 457 Никола и 374 Милице. Већина њихових другара зваће се Лука, Лазар, Вук, Теодора, Анђела и Сара, будући да су током 2009. ово била најзаступљенија имена наденута новорођенчади према подацима Завода за информатику и статистику.
Према речима професора Филолошког факултета Љубише Рајића који се бавио истраживањем имена која су код нас давана деци након Другог светског рата, име је често маркирање политичког, етничког и верског става родитеља.
− Најчешћа имена из овог периода указују на потребу да се друштво опорави и одржи. Тако смо имали праве "најезде" Вера, Нада, Слободана и Слободанки. Често су родитељи своју оданост некој политичкој опцији изражавали дајући деци имена Стаљинка или Машинка − за Данас прича Рајић. Он још каже да овакво давање имена која су одраз врло краткорочног тренда, могу да оставе трајне последице и незадовољство у деце која стасавају па су ове генерације често у одраслом добу, мењале имена, нарочито по пресељењу у градску средину.
Међу најнеобичнијим именима која су у регистре новорођених, протеклих година уписивали матичари београдских општина су: Динарко, Брусли, Грицко, Марклен, Едип, Рузвелт, Свиленко, Роналдо, Тарзан и Облак. Девојчицама су давана имена Чајка, Богородица, Одисеја, Палома, Бистра, Метка, Чарна, Лутка, Олимпијада...
Немилозвучна имена настајала су некада и из подсмеха, или жеље да се новорођенче заштити од урока, али су их касније носили и чланови породице и то са поносом. Тако су настали Париповићи и Пастуовићи, Ћуран, Зец, Свракић, Грдан или Мрзана. Постоји анегдота по којој су извесног Јову Гузину, жељног директорског места, пријатељи саветовали да промени име. Када су га у суду питали како жели да се зове, брже боље је одговорио: "Перо Гузина".
Делови текста пренети из дневног листа "Данас" (аутор: Александра Малушев)
