logo

Раде болесни да им не смање плате

Раде болесни да им не смање плате * У првих шест месеци свега 19.000 боловања * Лажна боловања данас готово и да не постоје * Могућност злоупотребе већа код боловања краћих од месец дана * Пацијенте нико не проверава у њиховим домовима, јер би то било нарушавање приватности . Београд − Док је на боловању дужем од месец дана прошле године било 88.800 корисника здравственог осигурања , у првој половини ове године у Србији је било свега 19.000 отворених боловања, што значи да је двоструко мање људи одсуствовало са посла због болести.

Републички завод за здравствено осигурање (РЗЗО) исплатио је накнаду за боловања у износу од шест милијарди динара у 2008. години, а у првих шест месеци ове године та цифра је 1,1 милијарда динара.

Саговорници Данаса слажу се да запослени све мање одлазе на боловање, чак и кад је то неопходно, из страха од губитка посла, али и чињенице да у том периоду не примају пун износ плате већ 65 одсто. Лажна боловања, која су ранијих година представљала један од највећих проблема лекарским комисијама, данас готово и да не постоје.

Владан Игњатовић, помоћник директора Републичког завода за здравствено осигурање, каже да иако могућност злоупотребе боловања увек постоји, она је сведена на минимум, јер су контроле у последње три године знатно ригорозније.

− Раније су лекарске комисије чинили лекари из домова здравља. Један од примера злоупотребе из тог периода је случај "пацијента" који је био на боловању четири месеца због операције, а када је лекарска комисија тражила да се скине, он није имао рез. Данас су контроле ригорозније, јер комисију чине доктори запослени код нас, који сваког месеца подносе извештај, подложни су провери и интерној контроли − објашњава Игњатовић.

Игњатовић напомиње да се подаци којима располаже РЗЗО односе на боловања дужа од 30 дана за које накнаде исплаћује Завод и да је ту увек реч о тежим болестима или трудноћи. Могућност злоупотребе је, према његовим речима, много већа код боловања краћих од месец дана, које отвара доктор опште праксе. Контролу ових боловања може да спроведе једино послодавац, који своје сумње износи надлежном дому здравља.

Да је број људи који одлазе на боловање знатно мањи потврђује и директорка Дома здравља "Вождовац" Драгана Налић, која каже да са посла одсуствују само тешко болесни.

− Све чешће се догађа да пацијенту кажемо да мора да одлежи, а он одговори да не може због посла. Људи се боје да ће остати без радног места. Али можда је и битнији разлог што настављају са радом упркос болести чињеница да ће им плата бити умањена за 35 одсто − објашњава Налић. Злоупотребу боловања је, према речима наше саговорнице, јако тешко доказати. ¬

− Када човек дође жалећи се на одређене тегобе, доктор је ту да му верује. Лекари махом и познају своје пацијенте, тако да је тешко да их неко слаже. Фирме имају право да траже од домова здравља да провере да ли је неко боловање отворено у складу са законом, што се ради увидом у здравствени картон и разговором са доктором. Пацијенте нико не проверава у њиховим домовима, јер би то било нарушавање приватности, мада има и предузећа која то чине, у складу са својим интерним правилницима − закључује Налић.

Делови текста пренети из дневног листа "Данас" . Аутор: Катарина Живановић

Права коришћења: Градска општина Младеновац. ©2005-2021.
Контакт: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Информације од јавног значаја: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Техничка подршка: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.