• Градска општина Младеновац
  • Градска општина Младеновац
  • Градска општина Младеновац
  • Градска општина Младеновац
  • Градска општина Младеновац
  • Градска општина Младеновац
  • Градска општина Младеновац
Почетна Вести Актуелности
Обележена годишњица Космајско - Варовничке битке Штампа
09. децембар 2016.
 

Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године и градска општина Младеновац обележили су годишњицу Космајско – Варовничке битке.

Свечаност је одржана данас код споменика на Варовницама док су синоћ на трибини "Србија у Великом рату - од победе до пораза", о узроцима и последицама Првог светског рата говорили публициста Драгослав Бокан и историчар Немања Девићи.

Представници градске општине Младеновац и Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије до 1918. данас су положили венце на споменик Српском војнику, Спомен-костурницу на Градском гробљу и на Варовницама.

На пријему за чланове Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије до 1918. године, Владан Глишић, председник градске општине Младеновац, рекао је да ће граска општина Младеновац од следеће године преузети организацију обележавања Варовничке битке, те да ће овај датум бити проглашен за догађај од посебног значаја за општину Младеновац.

Са представницима Друштва, Драгољубом Јуришићем и Небојшом Матејићем, разговарало се о радовима на уређењу спомен обележја из Првог светског рата, пре свега Спомен-костурнице на Градском гробљу.

После пријема у општини, положени су венци на споменик Српском војнику и Спомен-костурници на Градском гробљу.За грађане је организован аутобуски превоз до Спомен комплекса "Варовнице", где су свештеници младеновачке цркве одржали парастос страдалима у Варовничком боју, а борачка удружења положила венце.

Владан Глишић, председник градске општине Младеновац, обратио се грађанима на Варовницама.

- У име градске општине Младеновац желим да вам се захвалим што сте дошли да својим присуством још једном подсетимо све Младеновчане на значај који је Варовничка битка имала за наш крај и целу Србију. Доста је речено о историјској вредности овог датума, али постоји и једна демографска димензија овог догађаја о којој бих данас желео нешто да кажем.

Када је 8. децембра 1914. године на овим брдима почео један од најкрвавијих бојева Првог светског рата, српски војници из околних села овде су бранили своје домове и своје породице. Само неколико месеци пре Варовничке битке аустроугарски војници су на територији Мачве, Јадра, Рађевине и Поцерине починили ужасне злочине над цивилима. Ове вести брзо су стигле и до бранитеља Варовница.

Знали су шта ће бити ако непријатељ пробије линију фронта - смрт, пљачка, ватра, силовања. На овом брду и горе на Космају, српски војник се није борио за славу и престиж, он се борио за своју кућу, за своју њиву и децу.

Поштовани пријатељи, године пролазе, Варовничка битка је све даље од нас. Време је непријатељ чак и највећим историјским догађајима. Желим да се захвалим Друштву за неговање традиције ослободилачких ратова јер су годинама достојно обележавали овај датум.

 

Следеће године градска општина Младеновац ће преузети организацију обележавања Варовничке битке која ће бити проглашена за догађај од посебног значаја за Младеновац. Жеља нам је да се сећање на овај догађај живи целе године, а не само на дан или два. Убеђен сам да ћемо заједно да добијемо ову битку против заборава и незнања - рекао је Глишић.

Ученици из ОШ "Момчило Живојиновић", издвојеног одељења у Дубони, кроз песме и рецитале, приказали су своје виђење борбе и страдања Србије у Првом светском рату.

Космајско – Варовничка битка се водила од 6. до 9. децембра 1914. на брдима десетак километара од Младеновца и значајно је допринела остварењу најблиставије победе српске војске у првој години Великог рата – победе на Колубари. Све је почело наредбом Врховне команде да се напусти Београд и да се снаге одбране престонице повуку на Варовнице и ту организују одбрану десног крила и залеђа главних снага на западном фронту.

Престоница је 30. новембра напуштена без борби, а трупе запоседају линију Варовнице - Космај - Сибница. Напуштање Београда наводи комаданта балканске војске црно – жуте монархије генерала Оскара Поћорека да петом армијом пробије овај фронт и нападне српске снаге са леђа. Зато је од држања војске на Варовницама зависио успех свих даљих операција на западу. На Варовницма непријатеља су чекали слабо опремљени трећепозивци из Младеновца и околних села, од којих је већина имала преко 50 година.

Међутим, благовремено су ископани ровови и утврђени артиљеријски положаји па је бројчано и оружано надмоћнији непријатељ спремно дочекан. Војвода Радомир Путник наредио је 5. децембра и Тимочкој дивизији да се што пре упути ка Младеновцу и појача одбрану Варовница.

Непријатељ је у ноћи између 7. и 8. децембра груписао своје снаге и у зору 8. децембра започео је одлучујући напад. На брдима Варовница и шумама Космаја водиле су се крваве битке, у којој су се истакли трећепозивци, а о жестини сукоба говори и назив једне варовничке падине − Касапско брдо.

Током четири дана борби на Космају и Варовницама обе стране су имале велике губитке. Тако је после битке, само на Варовничком одсеку испред ровова нађено преко хиљаду непокопаних непријатељских лешева.


"...Кад је Шваба први пут упао у Србију 1014. године, мој отац Тимотије је отишао у рат ко трећепозивац. У лето отишо, у један погинуо - у борби на Варовници. Ујутро кренемо да га тражимо деда и ја. Одемо возом до Младеновца, ту нам покажу куд се иде за Варовницу. На тој широкој пољани лежало више петсто мртвих војника, Срба и Маџара.

Измешали се били у јуришу и тако попадали. Мртви ... разбацани по пољу. Толико мртвих људи ... Ја нисам могао ни једну реч да изустим, а деда се једва држао на ногама. Тражили смо га до поноћи деда и ја и нсимо га нашли. Сами деда и ја. Тишина. Ништа живо се не чује, ни тицу нисмо видели. Али дошли су пси ... Било је. Једе пас мртвог човека. И то најпре лиже крв, де су ране, па глође онда. "Шта ћемо" - каже деда - "Морамо да идемо кући". Никад о њему нисмо сазнали ништа."

(Део из ратне и животне приче Витомира Ђорђевића, 1895-1957, земљорадника из Ракинаца код Велике Плане из књиге Марка Стојановића, "Космајско - Варовничка битка 1914.)