.

Космај је са 628 m надморске висине највећа, најпривлачнија и најзначајнија геоморфолошка природна лепота у околини Београда, Сопота и Младеновца. После Авале (511 m) најнижа је планина у Шумадији. На њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Главни гребен Космаја полумесечастог је облика и пружа се у правцу југозапад-североисток.

Иако је Космај ниска планина, ипак својим изгледом у виду острва доминира у овом делу ниске Шумадије, изнад валовитог неогеног побрђа, рашчлањеног благим речним долинама. На мање од сат времена вожње колима од Београда представља место које људи често бирају за дневне излете.

Назив Космај настао је од келтске речи "cos" (шума) и прединдоевропске речи "maj" (планина). Међутим, Римљани су Космај прилагодили митологији јер је добио значење "casa Maiac" - станиште богиње Маје.

Читав пејзаж је под вегетацијом. Стрмије стране обрасле су шумом (претежно буковом и храстовом, а местимично и четинарском). Благе падине су под травнатом вегетацијом, а подножје под воћњацима и њивама, док су заравни претежно са пропланцима. На Космају има и разне дивљачи од значаја за ловни туризам (зечеви, срне, фазани, јаребице, лисице и препелице, а некада давно и вукови).

Живи свет Космаја чини: 550 врста биљака са доста реликтних, субендемних и ретких врста; 300 врста гљива; 24 врсте херпетофауне; 51 врста сисара; 96 врста птица; велики број различитих врста инсеката и богата шумска вегетација - преко 70% површине планине је под шумском вегетацијом (храстове и букове састојине, уз учешће четинарских култура). Подгорину Космаја чине питоми рурални предео, у коме ратарске површине преовлађују над ливадама, воћњацима и шумама. Планина је окружена старим, ниско положеним сеоским насељима: Рогача, Неменикуће, Амерић, Кораћица и Велика Иванча.

Природно добро Космај заштићено је од стране Града Београда 2005. као предео изузетних одлика. Овај предео стављен је под заштиту због очувања и унапређења живописних пејзажних обележја и квалитета шума, разноврсности и богатства биљног и животињског света, квалитета вода, земљишта и ваздуха, добара културне баштине и њиховог амбијента, као и услова за развој туризма, рекреације и пољопривреде.

Заштићено природно добро "Космај" налази се на територији административног подручја Београд, заузимајући делове општина Младеновац и Сопот. Његова површина је 3.514,50 хектара, од чега је 688,30 хектара у државној својини, а 2.826 хектара у приватној и другим облицима својине.

Ово заштићено природно добро поверено је на управљање и старање Јавном предузећу "Србијашуме".

Непокретна културна добра на територији Градске општине Младеновац:

КУЛТУРНА ДОБРА ОД ИЗУЗЕТНОГ ЗНАЧАЈА
Споменик културе

• Споменик на месту смрти Деспота Стефана Лазаревића, Црквина, Младеновац (Одлука, "Сл. гласник СРС", бр. 14/79)

КУЛТУРНА ДОБРА ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА
Споменик културе

• Манастир Павловац, Кораћица, Младеновац (Одлука, "Сл. гласник СРС", бр. 28/83)

КУЛТУРНА ДОБРА
Споменици културе

• Спомен чесма Црквенац у Младеновцу (Одлука, "Сл. лист града Београда", бр. 14/81)
• Споменик палим ратницима 1912-1918. у Младеновцу (Одлука, "Сл. лист града Београда", бр. 16/87)
• Кућа породице Баџак у Јагњилу, Младеновац (Одлука о утврђивању, "Сл. гласник РС", бр. 128/03)
• Црква Светих апостола Петра и Павла у Јагњилу са собрашницама, (Одлука о утврђивању, "Сл. гласник РС", бр. 29/10)

ДОБРА КОЈА УЖИВАЈУ СТАТУС ПРЕТХОДНЕ ЗАШТИТЕ

Објекти сакралне архитектуре

• Црква Св. Симеона Столпника, Дубона
• Црква Св. Илије, заселак Црквине, Марковац
• Црква Св. Успења Богородице, Младеновац
• Црква Св. Тројице, Кораћица
• Црква Рођења Богородице, Велика Крсна
• Црква Св. Константина и Јелене, Влашка

Археолошка налазишта

• Јабланица у Међулужју
• Бунарине у Влашкој

Објекти народног градитељства

• Стара механа "Космај" у Младеновцу
• Стара механа са плочом, Дубона
• Стара кућа Ковачевић Мијаила, Амерић
• Кућа Ђорђевић Велимира Живомира, Велика Крсна
• Кућа Јовановић Станише, Влашка
• Стара породична кућа Јовановића, Велика Иванча
• Гробља и појединачни споменици
• Гробље Весићи, старије у Јагњилу, Јагњило
• Гробље Стражевац, новије у Јагњилу, Јагњило
• Гробље на локалитету Лађевац, Ковачевац
• Собрашица, у порти цркве Св. Николе, Ковачевац
• Кућа Јованчевић Станише, Влашка
• Кућа породице Радосављевић, Кораћица

На територији данашње Општине Младеновац прва насеља формирана су у периоду праисторије, о чему сведоче бројна археолошка налазишта и око 200 остатака праисторијских насеља. По важности посебно се издвајају "Јабланица" у Међулужју, која потиче из гвозденог доба и раноримског периода, затим Протостарчевачко налазиште од краја VI миленијума п.н.е у Баташеву и "Дивичмеђ" у Ковачевцу где је откривен рано-средњовековни град из периода IX-XI век.

Према легенди, назив "Младеновац" потиче од Младена, који је 200 година после Косовског боја са своја два брата Влајком и Рајком са Косова дошао у овај крај. Места где су њихови потомци формирали породице су Младеновац, Влашка и Рајковац.

Данашња насеља у младеновачком крају помињу се још у средњем веку, у доба деспота Стефана Лазаревића, а касније, почетком 16. века и у турским пописима. Први званични подаци о насељу на овом подручју спомињу се у турском попису становништва из 1528.

Развој саобраћаја утицао је на формирање варошког насеља на атару ранијег села Младеновца. Ново насеље се развијало око Железничке станице на прузи Београд - Ниш, која се у почетку звала Међулужје, подигнуте одмах по изградњи пруге 1882. Том приликом подигнута је и прва зграда будуће вароши, механа "Космај" (данашња "Стара механа"). Већ 1885. подигнут је први парни млин, а прва основна школа почела је са радом 1895.

Указом Краља Александра Обреновића, од 2. августа 1893. године, насеље Младеновац проглашено је за варошицу.

Пруга уског колосека Младеновац - Аранђеловац - Лајковац изграђена је 1904. Почетак индустријализације представља изградња кланице коју је 1907. основао Паја Јовановић. 1919. године, трговац из Ковачевца, Никола Ђорђевић гради млин. Године 1920. Сима Јовановић из Сопота оснива фабрику џакова, а након премештања кланице у Вршац 1926. године, Јанко Баџак из Јагњила оснива индустријску кланицу 1936.

Индустријски развој вароши Младеновац прати и развој управно-адмнистративне функције и 1930. Младеновац је постао седиште истоименог среза коме је касније припојен и Космајски срез.

Општина Младеновац се у периоду 1945-1955. састојала само од вароши Младеновац, а од 1955. до 1957. придружени су јој и село Младеновац, Међулужје и Рајковац. Од 1971. Општина Младеновац је у саставу Града Београда.

Градска општина Младеновац једна је од 17 градских општина Града Београда и налази се у северном делу ниске Шумадије, на надморској висини од 113 до 628 м (планина Космај). Обухвата већи део слива речице Велики Луг, леве притоке Кубршнице, са периферним планинским подручјем Космаја на западу. Окружена је општинама Сопот, Гроцка, Смедерево, Смедеревска Паланка, Топола и Аранђеловац.

Поред градског насеља Младеновац, Општина обухвата и приградска насеља Рајковац, Међулужје, Границе и Младеновац (село), као и сеоска насеља: Амерић, Белуће, Бељевац, Велика Иванча, Велика Крсна, Влашка, Дубона, Јагњило, Кораћица, Ковачевац, Мала Врбица, Марковац, Пружатовац, Рабровац, Сенаја, Црквине и Шепшин. Има 24 месне заједнице, од којих пет градских, четири приградске и 15 сеоских месних заједница.

Обухвата територију следећих катастарских општина: Амерић, Велика Иванча, Велика Крсна, Влашка, Границе, Дубона, Јагњило, Ковачевац, Кораћица, Мала Врбица, Марковац, Међулужје, Младеновац (варош), Младеновац (село), Пружатовац, Рабровац, Рајковац, Сенаја и Шепшин.

Подручје Младеновца има карактеристике умерено-континенталне климе, са просечном годишњом температуром од 10,7оC и са просеком падавина од 649 mm. Површина Општине износи 33.904 хектара, има укупно 53.050 становника, од чега у самом Младеновцу живи преко 22.000 мештана.

Младеновац има повољан географски положај јер се налази на главним саобраћајним правцима Србије. Кроз њега пролази моравско-вардарско-нишавска железничка пруга, Београд - Ниш - Софија, што омогућава изванредне железничке комуникације. Терироријом Општине пролази и аутопут Београд - Ниш, од којег се у Малом Пожаревцу одваја магистрални пут за Младеновац, тако да град има кратку везу са овом најважнијом српском саобраћајницом. У Младеновцу се од магистралног пута за Крагујевац одвајају регионални путеви за Смедерево и Смедеревску Паланку, тако да је Општина одлично повезана са околним градовима. Младеновац има одличну саобраћајну везу и са Београдом, и то аутопутем (54 km), и преко Раље и Авале (56 km). Путну мрежу чини 118 km регионалних, 28 km магистралних и 162 km локалних путева.

Кроз Младеновац пролази и магистрални гасовод и у значајној мери је спроведена гасификација индустрије и стамбених објеката, док је топловод прошао кроз готово цело градско насеље.

У Младеновцу и околним местима постоји девет основних школа, 2 средње школе, а Предшколска установа "Јелица Обрадовић" располаже са пет вртића.

Од установа културе, поред Центра за културу и туризам Младеновац, постоје и Библиотека "Деспот Стефан Лазаревић" и Музеј Младеновца.

Здравствена заштита грађана обавља се у три установе; Дому здравља у Младеновцу, Болници за хроничне болести и Институту за рехабилитацију "Селтерс", као и у здравственим амбулантама које постоје у свакој сеоској месној заједници.

Дан Општине је 2. август, дан када је Младеновац 1893. проглашен за варош.